Poštovani predstavnici medija, novinari, snimatelji, poštovani građani, dozvolite mi da prvo izrazim svoju zahvalnost na vašem angažmanu, a posebno na vašem interesovanju za rad i dešavanja u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine.
Završavamo godinu u kojoj smo se suočavali sa izazovima, ali koja je takođe rezultirala i obeležila mnoga dostignuća i uspehe, kao rezultat volje i odgovornog rada, da budemo korektni u pogledu nadležnosti koja nam je poverena od strane građana.
Kada govorimo o napretku, ne možemo a da ne pomenemo najnoviji izveštaj Evropske komisije, koji, pored brojnih dostignuća Vlade, posebno ocenjuje dopunu zakonodavnog okvira, u skladu sa direktivama EU, kao značajnog napretka koje je pripremilo Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine, takođe ističe značajno poboljšanje tržišnog nadzora, kao i povećanje učinka Agencije za investicije i podršku preduzećima na Kosovu – KIESA, nazivajući je snažno poboljšanje.
Da bi se zaokružio pravni okvir, samo ove godine usvojeno je 7 zakona, 12 administrativnih uputstava i 3 uredbe.
– Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda;
– Zakon o industrijskim i tehnološkim parkovima;
– Zakon o održivim ulaganjima;
– Nacrt zakona o registru stvarnih vlasnika (u fazi razmatranja u Skupštini);
– Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o metrologiji (u fazi razmatranja u Skupštini);
– Nacrt zakona o zaštiti potrošača (utvrđen od strane Vlade);
– Predlog zakona za Centralnu inspekciju tržišnog nadzora (odobren od strane Vlade).
– Nacrt zakona o unutrašnjoj trgovini koji je urađen i prošao sve faze javne rasprave; i
– Nacrt zakona o inovacijama i preduzetništvu, koji je takođe prošao sve faze javne rasprave.
Dok smo tokom čitavog mandata doneli dugo očekivane reforme iz SSP-a, uz usvajanje 20 zakona, od kojih je većina na snazi, a njih 5 u postupku razmatranja u Skupštini i 39 AU za različite oblasti u mandatu MINT.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da smo tokom 2023. godine izradili i usvojili Industrijsku politiku: „Strategiju industrijskog razvoja i podrške poslovanju 2030“, koju naši privrednici očekuju dugi niz godina.
Ova politika je posvećena podršci proizvodnom sektoru, da se razvije potencijal, da efikasnije doprinese kao pokretač društvenog, ekonomskog i ekološkog razvoja Kosova i sveukupnog razvoja zemlje.
Vizija ove politike sa ambicioznom strategijom je da se do 2030. kosovska industrija transformiše u globalno integrisanu industriju i da bude u stanju da proizvodi proizvode sa visokom dodatnom vrednošću i obezbedi pristojna zaposlenja, kroz proširenje (proširivanje) industrijske proizvodnje, smanjenje trgovinskog deficita industrijske proizvodnje, generisanje boljeg i inkluzivnog zapošljavanja, olakšavanje cirkularne i zelene industrije i maksimiziranje rasta domaće vrednosti.
Pod okriljem ove strategije, program za industrijsku svojinu 2024 – 2026 je finalizovan i sada čeka na odobrenje, dok je i trgovinska politika u procesu finalizacije.
Strategija turizma 2023-2030 je finalizirana i u procesu je usvajanja.
Kosovo je tokom ove godine postalo deo jednog od najvećih programa EU, programa „Zajedničko tržište“, vrednog 4,2 milijarde evra, kroz pregovore i potpisivanje sporazuma između Kosova i Evropske unije, kao veoma važan korak. važno za proces integracije Kosova u Evropsku uniju.
Predmetni program je jedan od najvećih programa podrške koje Evropska unija ima i kao takav ima za cilj jačanje nadzora unutrašnjeg tržišta, unapređenje konkurentnosti industrije, posebno mikro, malih i srednjih preduzeća, zaštitu potrošača uključujući hranu bezbednost, poboljšanje statistike i unapređenje finansijskog sektora.
To znači da preduzeća i organizacije Kosova mogu da komuniciraju sa preduzećima i organizacijama država članica Evropske unije i država koje nisu članice, koje su delimični ili puni učesnici u ovom programu.
U cilju povećanja ekonomske saradnje, sa posebnim osvrtom na podsticanje investicija tokom ove godine, potpisali smo protokole o ekonomskoj saradnji, sa ciljem povećanja trgovinske razmene sa Češkom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mađarskom i drugim zemljama u procesu izrada protokola.
U periodu januar – novembar 2023. godine imamo 797,7 miliona evra izvoza, uz povećanje mase robe za izvoz, za 35.000 tona ili 4,5% više u odnosu na prethodni period.
Zemlje u kojima je izvoz ove godine povećan su: Nemačka, Austrija, Belgija i Francuska. Povećan je i izvoz u Švajcarskoj, vrednost izvezene robe iznosila je 56,5 miliona/€, što je povećanje od 13,8%, što čini 8,8% ukupnog izvoza.
Dok smo popravili trgovinski bilans sa 9:1, koliko je bilo ranije, na 6:1, koliko je sada.
Zbog potencijala ove zemlje i drugih zemalja EFTA, finaliziramo sporazum o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama: Švajcarskom, Norveškom, Lihtenštajnom i Islandom, u cilju intenziviranja saradnje u ekonomskim oblastima od zajedničkog interesa sa ovim mestima.
Tokom 2023. godine, u okviru inspekcijskih aktivnosti, izvršeno je ukupno 3079 inspekcijskih nadzora na terenu. Ovaj broj inspekcijskih nadzora je najveći koji se desio u istoriji Centralne inspekcije za nadzor nad tržištem, što je odraz učestalog prisustva inspektora na tržištu i izuzetne posvećenosti što efikasnijem sprovođenju celokupnog zakonskog mandata koji ova institucija ima.
Inspekcije koje su vršene tokom godine bile su uglavnom u sektoru za naftne derivate, u sektoru za sigurnost proizvoda, kao i u sektoru opšteg tržišnog nadzora.
Po prvi put u Republici Kosovo, Geografski indikatori su registrovani kao zaštićene oznake porekla. Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine, odnosno Agencija za industrijsku svojinu, tokom 2023. godine donela je prvu odluku o geografskoj oznaci za zaštitu lokalnog proizvoda „Šarski sir“, a zatim i drugu odluku o geografsku oznaku za zaštitu proizvoda „Vina Orahovca“ koji su deceniju ili više bili u procesu apliciranja za ovu oznaku.
Ove registracije su među najvažnijim odlukama koje je Ministarstvo donelo u očuvanju i zaštiti domaćih proizvoda i promovisanju naše nacionalne tradicije.
Ojačali smo industrijsku svojinu usvajanjem 5 zakona u skladu sa direktivama EU.
Rešeno je 500 nerešenih slučajeva protiv žiga od 2013. godine, koji uključuju sukobe između kompanija i gubitke na tržištu.
Registrovali smo 30 patenata, 4915 zaštitnih znakova, 80 industrijskih dizajna.
Što se tiče infrastrukture kvaliteta, između ostalih dostignuća, preko Agencije za metrologiju, standardizaciju i akreditaciju:
– doneto 17 rešenja za akreditaciju ispitnih laboratorija;
– 535 EN i ISO/IEC standarda je usvojeno kao kosovski standardi;
– Imenovano je 8 inspekcijskih timova za ocenu usaglašenosti mernih instrumenata, od kojih su po prvi put imenovana dva inspekcijska tima za verifikaciju taksimetara i šest inspekcijskih timova za verifikaciju tahografa;
MIPT je prvi put 2023. godine izdao administrativno uputstvo za „Uslove, kriterijume i procedure za registraciju i obavljanje delatnosti turističkih vodiča“.
To znači da fizičko lice za obavljanje delatnosti turističkog vodiča mora da uđe u Registar turizma prema kriterijumima i procedurama iz ovog administrativnog uputstva, kako bi naša istorija, kultura i kulturna baština bila predstavljena overenim i registrovanim vodičima u Republici Kosovo, a ne kao što je nekada bilo da su to predstavljali ljudi čak i iz regiona i da se naša kultura može predstaviti drugačije od stvarnosti.
Potpisani su sporazumi u oblasti turizma sa Hrvatskom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelom;
Stvorena je zajednička platforma Kosova i Albanije za promociju turizma.
Tokom ove godine značajno je povećana podrška prerađivačkoj industriji izvozom kroz KIESA i kroz druge mere Vlade.
Mi, kao Vlada Kosova, podržali smo Kosovski kreditno garantni fond sa 22,6 miliona evra, kao podršku preduzećima sa izvoznim potencijalom, preduzećima u vlasništvu žena i početnim preduzećima;
Garantovano je 705 kredita 638 privrednih subjekata, u iznosu od 45,9 miliona evra. Od ovih poslova 12% su žene, a što se tiče raspodele kredita, 58% je u proizvodnim industrijskim sektorima sa izvoznim potencijalom, koji su otvorili 1.322 nova radna mesta i doprineli povećanju godišnjeg prometa u iznosu od 43 miliona evra.
U međuvremenu, u okviru paketa za privredni preporod, merom 2.1 za subvencionisanje investicionih kredita, ove godine smo podržali 218 preduzeća u iznosu od 6,6 miliona evra, dok je u poslednje dve godine subvencionisano ukupno 450 preduzeća u iznosu od 12,4 miliona evra.
Preko Agencije KIESA podržana su 81 mikro, mala i srednja preduzeća, grantovima u iznosu od 2,1 milion evra; za nabavku mašina za proizvodnju/preradu i sertifikaciju proizvoda, u cilju povećanja izvoza;
Takođe, uz podršku KIESA, 119 preduzeća je učestvovalo na 18 međunarodnih sajmova, koji su održani u zemljama kao što su: Nemačka, Holandija, Italija, Grčka, Engleska, Amerika, Kanada, Izrael i Turska, gde je promovisano preko 920 kosovskih proizvoda robe, usluga i turističkih aktivnosti u vrednosti od oko milion evra;
Preko Agencije KIESA potpisan je i ugovor sa ECIKS-om za projekat „Inicijativa za digitalno osnaživanje“, koji finansiraju austrijska ADA i MINT/KIESA, preko kojeg je planirano da koristi 100 mikro, malih i srednjih preduzeća, u iznosu od od 344.000 evra;
Sa novim reformama za privredne zone, kroz novi Zakon o industrijskim parkovima i tehnološkim parkovima, tokom ove godine radili smo na konsolidaciji i puštanju u funkciju postojećih sertifikovanih zona, kao i identifikovanju novih zona, sa ciljem da ih pretvorimo u sve u efektivne industrijske parkove i efektivne tehnološke parkove.
Investicije tokom ove godine uključuju:
– Radovi na izgradnji fizičke infrastrukture u Industrijskom parku u Ćilagi u Lipljanu sa budžetom KIESA od 600.000 evra;
– Izgradnja fizičke infrastrukture Industrijskog parka u Opteruši u Orahovcu, sa investicijama tokom ove godine, oko 1 milion evra;
– U međuvremenu, prošle nedelje smo svečano otvorili Industrijski park u Budrici, vredan 1,7 miliona evra.
Sa opredeljenim budžetom od 33 miliona evra kapitalnih investicija za naredne 3 godine, MINT/KIESA je preuzela inicijativu za osnivanje Industrijskog parka u Glogovcu 2, koji je planiran za izgradnju ispred sadašnjeg poslovnog parka i koji ima površine 36 ha;
Radi se na stvaranju ekonomske zone/industrijskog parka u Brnjici, u cilju stvaranja prostora za osnivanje domaćih i stranih preduzeća i drugih novih industrijskih parkova u skladu sa industrijskom politikom i relevantnim zakonom.
Kroz industrijsku politiku i Novi zakon o industrijskim i tehnološkim parkovima, nameravamo da pomerimo fokus sa područja sa mnogo različitih poslovnih aktivnosti na specijalizovane industrijske parkove koji imaju za cilj razvoj ili unapređenje specifičnih industrija, zelenih industrijskih parkova i tehnoloških parkova i inovacija, na osnovu jasno definisanih ključnih indikatora učinka.
Pored finalizacije zakona, za više prostora za inovacije, uložili smo u:
– Inovaciono-tehnološki park sa 3 miliona evra tokom ove godine, čime je završena ukupna investicija od 12 miliona evra uz sufinansiranje Vlade Kosova sa 8 miliona i Vlade Nemačke sa 5 miliona. Ovaj park neguje saradnju u aktivnoj zajednici za inovacije, preduzetništvo, poslovanje i razvoj veština i služiće kao mesto/izvor inovativnih i uspešnih ideja.
– Pustili smo u rad Poslovni inkubator u Brnjici, ukupne površine 3930 m2, koji će STIKK koristiti u periodu od 5 godina, kako bismo doprineli i olakšali stvaranje potencijalnih održivih biznisa, koji nude zajedničke usluge u preduzetništvu, usluge poslovne podrške, unapređenje veština i tehnologije kao i druga pitanja vezana za inkubator.
– Završeni su radovi na izgradnji fizičke infrastrukture Poslovnog inkubatora u Mališevu, sa poslednjom fazom investicije od 32.000 evra;
– Završena je investicija u ukupnom iznosu od 1.000.000 evra, sa poslednjom fazom ulaganja tokom ove godine, u iznosu od 150.000 evra u Inovaciono-preduzetnički centar, sa prostorom od 1000m2, u okviru Mašinskog fakulteta, kroz sporazum o saradnji između MINT-a i UP-a, za ulaganja u adaptaciju zajedničkog prostora za mlade preduzetnike, kao i za stvaranje strukturirane saradnje između akademske zajednice i industrije.
– I više tehnoloških i inovacionih parkova, zasnovanih na ključnim pokazateljima učinka za više inovacija i društveno-ekonomske transformacije, u godinama koje dolaze.
A kada govorimo o poslovima, oni su svakim danom sve veći, samo od januara do decembra registrovana su 10.652 nova preduzeća.
Dragi novinari, hvala vam na prisustvu, pozivam vas na zajedničku kafu!
I takođe svima vama, i svim građanima Republike Kosovo, želim Novu 2024. godinu, prosperitet, zdravlje i sve najbolje!